Vesti

30 najboljih distopijskih romana koje bi svako trebalo da pročita – 2. deo

05. oktobar 2022.
Bilo da su u pitanju naučnofantastične knjige o androidima koji vladaju svetom ili priče iz domena spekulativne fikcije koje se baš i ne razlikuju od stvarnog života, distopijski romani nikada ne izlaze iz mode. Od naširoko popularnih serijala do kritički hvaljenih dela, društveni komentari u ovim pričama upućeni su i običnim čitaocima i književnim kritičarima, i često se nalaze na spiskovima najboljih knjiga svih vremena. Uz to, trajna popularnost distopijskih romana oslikava našu večitu kolektivnu radoznalost o pravcu u kome društvo ide.



Od dvadesetog veka postoji kontinuirana produkcija knjiga iz ovog žanra. Da bismo vam pomogli da se snađete i izaberete među ovim promišljenim potencijalnim budućnostima, predstavljamo vam 30 distopijskih romana koje ne bi trebalo da propustite.

11. „Mi“ – Jevgenij Zamjatin 

U sjajnom staklenom gradu u dalekoj budućnosti ljudi žive kao androidi – bez emocija, strasti i imena. Svakom čoveku je dodeljen broj i samo jedan od njih, matematičar D-503, naizgled uviđa da može da radi i razmišlja na drugačiji način. Kako kroz odnose sa drugim ljudima otkriva svoja osećanja, čitaoci otkrivaju više o čudnim običajima ovog totalitarnog sistema – i posledicama koje čekaju one koji mu se usprotive.

Ako vam radnja knjige zvuči poznato, to je zato što je bila inspiracija za brojne potonje distopijske romane, kao što su „1984“ i „Vrli novi svet“. Objavljena je 1921. godine i bila je pravi pionir ovog žanra. Pored originalnosti, „Mi“ se ističe svojim načinom izražavanja – naprasne rečenice i šturi jezik naglašavaju neobične kvalitete matematičara pripovedača i sivilo sveta u kome živi.

12. „Ne daj mi nikada da odem“ – Kazuo Išiguro

Na početku romana „Ne daj mi nikada da odem“ upoznajemo spremačicu u tridesetim godinama koja se priseća školskih dana dok nailazi na svoje školske drugare. Iako ovo zvuči kao još jedna knjiga za tinejdžere koja je greškom dospela na spisak distopijskih romana, nemojte se zavarati: kako proničemo dublje u sećanja Kejti H, otkrivaju se elementi neobičnog i uznemirujućeg društva.

Kroz čitav lavirint nas navodi Išigurov jednostavan, ali emotivan stil pisanja, koji postavlja večno pitanje morala u dobu brzog napretka medicinske tehnologije. A pošto se roman odvija u osamdesetim godinama prošlog veka, a ne u dalekoj budućnosti, priča deluje zastrašujuće istinito – i tako na lak način prenosi Išigurovu poruku.

13. „Stanica Jedanaest“ – Emili Sent Džon Mandel

U „Stanici Jedanaest“ nekoliko ključnih likova ne prati linearan sled događaja: mrtvog glumca, njegovu prvu ženu, paparaca koji je pokušao da ga spase, njegovog bliskog prijatelja i mladu perspektivnu glumicu koja je bila svedok njegove smrti. Kao da to nije dovoljno, njihove živote je poremetila i smrtonosna groznica koja je zbrisala većinu civilizacije.

U ovom popularnom savremenom romanu Emili Sent Džon Mandel istražuje značenje ljudskosti uklanjajući sve uslove koje su je takvom učinili. Umesto da vas iznenađuje fantastičnim mutacijama, „Stanica Jedanaest“ će ostaviti dubok utisak na vas pokazujući šta ekstremni uslovi mogu da urade ljudskim bićima. Zaista, maštovitost i pažnja kojima je osmišljen njen svet – čega se ljudi sećaju, šta je preostalo iz starog sveta, šta mora da se drastično prilagodi – daju ovom distopijskom romanu ozbiljan prizvuk publicističkog prikaza, kao da je spisateljica svemu lično prisustvovala.

14. „Vremeplov“ – H. Dž. Vels

Ovaj klasik nam kazuje priču o viktorijanskom naučniku koji testira svoj vremeplov i putuje u daleku budućnost, gde zatiče bezbrižan svet koji naseljavaju bezazleni ljudi. Naučnik neko vreme provodi otkrivajući razvoj ljudske vrste, a kada se vrati do svog vremeplova, shvata da je nestao. Kako se njegova avantura nastavlja, otkriva se mračno jezgro ove naizgled prijatne budućnosti.

Kao jedno od prvih dela naučne fantastike ikada napisano, „Vremeplov“ će vam pružiti ludu vožnju bez naročito komplikovanog zapleta (samo sa odlično osmišljenim obrtom). U suštini, ova genijalno jednostavna priča podržava ustaljeno mišljenje kasne viktorijanske književnosti o dvojnosti i mračnim stranama društva.

15. „Antilopa i kosac“ – Margaret Atvud

Roman „Antilopa i kosac“ prati prijatelje Džimija i Krejk, koji u tinejdžerskom dobu nabasaju na mračnu stranu interneta: običan čin mladalačke radoznalosti će im zauvek promeniti živote. Kada porastu, ljudsku populaciju desetkuje čudna pandemija, a preživeli žele da stvore genetski „bolje“ ljude. U središtu ovih tehnoloških razvoja su Krejk, sada odrasla naučnica, i Džimi.

Prvi deo trilogije „Ludi Adam“ se veoma razlikuje od popularnog totalitarnog romana „Sluškinjina priča“, i koliko je priča o štetnim uticajima događaja iz detinjstva, toliko je i upozorenje protiv genetske modifikacije. Upečatljiv stil pisanja Atvudove ovu dinamiku prikazuje tako temeljno da ćete ostati zadivljeni i uznemireni verodostojnošću jezivog razvoja događaja.

16. „Igre gladi“ – Suzan Kolins

U povratku na temu života pod totalitarnim režimima, imamo uspon do slave Ketnis Everdin u užasnom rijalitiju pod nazivom „Igre gladi“. Ako već ne znate o čemu se radi: nasumično se bira dvoje ljudi iz svakog državnog distrikta i prisiljeni su da se poubijaju na suštinski ogromnom, smrtonosnom poligonu – samo jedno može da pobedi, sve zarad zabave viših klasa.

Ova uzbudljiva priča o opstanku, prva iz trilogije, postala je fenomen pop kulture skoro odmah po izlasku 2008. godine. Pored opisa poremećenog klasnog društva, „Igre gladi“ govori o pronalaženju načina da prevaziđete poteškoće i o apsurdnom izostanku saosećanja za tuđe patnje.

17. Parable of the Sower – Oktejvija Batler

U mračnoj i haotičnoj viziji budućnosti ovog romana klimatska katastrofa dovodi do nestanka resursa i do globalne anarhije, gde opstaje samo nekoliko utvrđenih četvrti, poput one u kojoj živi Loren Olamina. Ipak, sigurnost njene zajednice će biti ugrožena dok Loren i njena porodica pokušavaju da očuvaju ostatke moralnog reda civilizacije.

Ovaj roman briše sve tragove funkcionalnog društva, ostavljajući za sobom duboku tugu, ali i nadu kakvu neko u takvoj situaciji može da oseća. Iako je ispričana Loreninim mladalačkim glasom, emocionalna dubina ove priče je čini uznemirujuće zrelom.

18. „Hrizalidi“ – Džon Vindam

Svet je bačen u tehnološko mračno doba nakon kolapsa civilizacije, a u „Hrizalidima“ vidimo šta ostaje posle oluje – mala zajednica vođena verovanjem da će izbeći božju kaznu samo ako se striktno pridržava normalnosti (za razliku od njihovih predaka). Naposletku postaju eugeničari i ubijaju ili šalju ljudske „mutante“ u nepoznato. Usred ovog društva se nalazi Dejvid, sin pobožnog i dominantnog čoveka, i njegova tajna mutacija.

Iako ovaj roman ne liči na Vindamova ostala naučnofantastična dela, često se smatra njegovom najboljom knjigom. Dinamičan, napet i pronicljiv u osvrtu na društveno odbacivanje i diskriminaciju, ovaj roman je zabavan, ali i tera na razmišljanje.

19. „Davalac“ – Lois Lauri

„Davalac“ je priča o tinejdžeru Džonasu koji je odrastao u utopiji gde je svako zadovoljan svojom rutinom i bezbojnim svetom – uključujući i njega. Međutim, sve ovo se menja kada ga izaberu za Primaoca sećanja, gde dobija ulogu da sazna sve što su drugi zaboravili. Tako počinje putovanje gde Džonas otkriva bolne istine o svom svetu i nekako mora da se pomiri sa njima.

Iako je ova simpatična priča o odrastanju kraće štivo u odnosu na ostale naučnofantastične i distopijske romane, šalje moćnu poruku. Laurijeva čitaocima živopisno opisuje naivne unutrašnje dileme dečaka u razvoju, naglašavajući borbu između individualne slobode i sigurnosti.

20. „Snaga“ – Naomi Alderman

Pet hiljada godina u budućnosti svetom vladaju žene, a muškarac piše delo istorijske fikcije gde detaljno opisuje kako je došlo do uspona matrijarhata – stvarajući metaknjigu u knjizi, koja Aldermanovoj pruža mogućnost da lukavo komentariše ovu promenu iz muškog ugla. Sama priča o postanku, koja je započela kada su žene iznenada ovladale električnim supermoćima, odvija se u 21. veku, preplićući priče različitih žena iz različitih krajeva sveta koje neguju ove moći kako bi svrgnule one koji su ih ugnjetavali.

Ukoliko u ovoj knjizi tražite utopističku jednakost među polovima, razočaraćete se. U srži je „Snaga“ knjiga o sistematičnoj nejednakosti, kao i o ženskim teškoćama. Jedinstveni narativni koncept istražuje sa kakvim se komplikacijama i poteškoćama suočavaju likovi koji poseduju supermoći, i naposletku upozorava one koji preteraju u nivelisanju nejednakosti.
Prvi deo teksta možete pronaći ovde.
 
Prevod: Đorđe Radusin
Izvor: reedsy.com