Vesti

Odakle dolaze priče?

19. Avgust 2022
Istražujemo šta inspiriše pisce da napišu književno delo i sa kojim temama se najčešće susrećemo u književnosti. Zašto nas određene priče privlače? Upečatljivi likovi i autentični dijalozi imaju važnu ulogu, kao i lokacije ili epoha u kojima se radnja odvija, ali iznad svega samo briljantno obrađena tema može književno delo katapultirati od komercijalne slave do pohvale kritičara i statusa klasika.


Književna tema je glavna ideja ili poruka koja se provlači kroz ceo roman, priču ili drugo književno delo. Tema priče može se preneti korišćenjem likova, okruženja, dijaloga, zapleta ili kombinacije svih ovih elemenata. Centralna tema je obično istraživanje fundamentalnog aspekta društva ili čovečanstva.

Najbolje književne teme istražuju ljudsku prirodu na univerzalnom nivou. Stoga ne čudi što više knjiga ima istu centralnu ideju. Najčešće su: borba dobra protiv zla, iskupljenje, ljubav, hrabrost i istrajnost, odrastanje i osveta. Ove teme otkrivaju ljudsko stanje i nude čitaocima „hranu za razmišljanje“ dugo nakon što se priča završi.

Dobro protiv zla

Klasična bitka između svetla i tame, altruizma i antagonizma, tema dobra protiv zla seže dalje i od biblijskih vremena. Priča o trijumfu dobra nad zlom može da suprotstavi dva lika direktno jedan protiv drugog, kao što je u serijalu epske fantastike Točak vremena Roberta Džordana Ponovorođeni Zmaj protiv Mračnog gospodara, ili glavni lik protiv društva u celini, kao u klasiku američke književnosti „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li, gde advokat Atikus Finč staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodavnog sistema, braneći crnca optuženog za silovanje bele žene. Pored toga, tema dobra protiv zla može se istražiti kroz spoljašnje postupke i dijalog likova, ili kroz njihovu unutrašnju borbu da postupe ispravno kada se suoče sa iskušenjem.

Iskupljenje

Neuspesi ili tragedije postavljaju teren za tužnu priču, ali ona ne mora da se završi na taj način: u knjigama koje koriste iskupljenje kao centralnu temu, likovi spoznaju greške na svom putu i ​​teže da isprave nepravde koje su počinili, stvarajući pritom uzbudljivu priču. U pričama o iskupljenju često postoji lik koji zarad iskupljenja žrtvuje svoju slobodu ili život. U romanu „Dom“ Toni Morison, dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade, Frenk Mani se nakon Korejskog rata vraća kući u malo mesto u Džordžiji koje je oduvek mrzeo. Iz strašne apatije će ga trgnuti pismo kojim mu javljaju da mu je sestra u smrtnoj opasnosti. Prizivajući uspomene iz detinjstva i sećanja na događaje iz rata koji su mu sasvim poljuljali samopoštovanje, Frenk duboko u sebi pronalazi snagu koju je mislio da nikad više neće naći.

Ljubav

Ljubav je jedna od najuniverzalnijih tema u književnosti, kao i u životu. U stvari, tema ljubavi leži u osnovi mnogih knjiga koje smo čitali. Ljubav može biti sila dobra koja inspiriše ljude da se žrtvuju za druge, ili toksična sila koja ih dovodi do ludila ili nasilja. Različiti oblici ljubavi kao književne teme uključuju:

Zabranjenu ljubav – Čežnja i neodobravanje sudaraju se u pričama o zabranjenim ljubavima, u kojima nesrećni ljubavnici srljaju ka tragičnoj sudbini. Takav primer su Šekspirovi „Romeo i Julija“ ili roman „Trn u grudima“ Kolin Mekalou, po kojem je snimljena hit serija „Ptice umiru pevajući“. Megi je kći siromašnih australijskih naseljenika zaljubljena u nepregledne ravnice australijskih zabiti. Ralf je mladi sveštenik koji Australiju doživljava kao robiju. Njegove ambicije su usmerene na drugu stranu, ka Vatikanu, ali u trenutku kada ugleda usamljenu, zanemarenu desetogodišnju Megi, poželeće da se i sam poigra Tvorca i oblikuje njen život, ne sluteći šta će mu doneti budućnost kada bude izrasla u ženu.

Porodičnu ljubav – Priče o ljubavi između roditelja i dece ili braće i sestara često istražuju cenu ili iskušenja kroz koje prolazi porodična lojalnost. Takve priče nalazimo u romanima „Male žene“ Luize Mej Olkot, „Kradljivica knjiga“ Markusa Zusaka ili „Pačinko“ Min Đin Li, u kome se početkom 20. veka šiparica Sunđa, obožavana kći sakatog ribara, zaljubljuje u bogatog neznanca na morskoj obali blizu svog doma u Koreji. On joj obećava čitav svet, ali kad ona otkrije da je trudna – i da je njen ljubavnik oženjen – odbija da bude kupljena. Umesto toga, prihvata bračnu ponudu blagog, bolešljivog sveštenika koji je sreće na putu za Japan. Odluka da napusti kuću i odbije moćnog oca svog sina pokreće dramatičnu sagu koja će se u odjecima razliti kroz generacije.

Neuzvraćenu ljubav – Bol zbog neuzvraćene ljubavi česta je tema u književnosti. O neuzvraćenoj ljubavi čitamo u najboljem američkom romanu 20. veka „Veliki Getsbi“ F. Skota Ficdžeralda, „Bogorodičinoj crkvi u Parizu“ Viktora Igoa, „Gospođi Bovari“ Gistava Flobera... Getsbi i Dejzi, Kvazimodo i Esmeralda, Ema Bovari i Rodolf – likovi su čije nam sudbine ostaju urezane u sećanje.

Prijateljstvo – Moć prijateljstva da izvede ljude kroz teška vremena i promeni ih – bilo nabolje ili nagore – česta je tema. O njoj, između ostalog, čitamo u romanima „Mačje oko“ Margaret Atvud, „Lovac na zmajeve“ Haleda Hoseinija ili „Čovek po imenu Uve“ Fredrika Bakmana. Bakmanova vedra priča o ogorčenom starom komšiji ujedno je i veoma promišljeno istraživanje o tome kako nečiji život može imati snažan uticaj na bezbroj drugih.


Hrabrost

Trijumf ljudskog duha u suočavanju sa nedaćama je veoma popularna tema u književnosti, filmu i stvarnom životu. Likovi u pričama o hrabrosti podnose teške okolnosti ili pretvaraju nemoguće u moguće, istrajavajući kroz čistu odlučnost, hrabrost i žučnost. „Alhemičar“ Paula Koelja je zanosna, živopisna i duboko ljudska priča koja predstavlja večni dokaz moći naših snova da nas preobraze i svedoči koliko je važno slušati sopstveno srce. Drugačiji roman sa identičnom poukom, klasik američke književnosti „Boja purpura“ Alis Voker, koji govori o borbi zlostavljane i neobrazovane crnkinje za samopoštovanjem, samopouzdanjem i snagom ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu.

Osveta

Osveta se tematizuje predstavljanjem sukoba između junaka i njegovih ili njenih neprijatelja dok on, odnosno ona traži pravdu za nanete nepravde. Priča o osveti može da prikaže iskušenja koja junak mora da izdrži da bi se osvetio – ili da istraži cenu i moralne dileme oko osvete. Među knjigama u kojima je osveta centralna tema su: „Frankenštajn“ Meri Šeli, „Iščezla“ Džilijen Flin ili „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agate Kristi.

Odrastanje

Klasična priča o odrastanju, takođe poznata kao bildungsroman, prati junaka ili više njih od detinjstva do odraslog doba. Ovi likovi mogu proći kroz sva iskušenja – od gubitka nevinosti, preseljenja u novi grad, do buđenja samosvesti pre nego što konačno dostignu zrelost. Iako su priče o odrastanju popularne u književnosti za mlade, one su takođe uobičajene u memoarima. „Grad devojaka“ Elizabet Gilbert i „Molitva za Ovena Minija“ Džona Irvinga neki su od romana koji na najbolji način „hvataju“ te apstraktne ali esencijalne procese odrastanja.

Pored ovih, književnost obrađuje i mnoge druge teme: cikličnost života, unutrašnje borbe likova, krizu identiteta, usamljenost, borbu za pravdu, moć i korupciju, opstanak, rat, smrt... Kada se sve uzme u obzir, suština je ista: bez obzira na to koju temu obrađuje, za dobru knjigu je važno da na čitaoca ostavi utisak, natera ga na promišljanje, odgovori na pitanja ili omogući beg od svakodnevice – da probudi emociju. Izbor je veliki, a na vama je da se odlučite za omiljenu temu (ili više njih) i uživate u lepoti pisane reči.

Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 15