Vesti

15 pisaca koji su bili i lekari

30. Jun 2022
Lekare bije loš glas zbog nečitkog rukopisa (pitajte farmaceute), međutim ovi medicinari su se, umesto baratanjem skalpelom, proslavili čitkim pisanjem.


1. Anton Čehov (1860–1904)

I pored toga što je stekao slavu kao dramaturg i majstor savremene kratke priče, Čehov – među čijim delima su „Galeb“ i „Ujka Vanja“ – nastavio je da se sporadično bavi medicinom.

2. Mihail Bulgakov (1891–1940)

Bulgakov je najpoznatiji po posthumno objavljenom romanu „Majstor i Margarita“, kritici korupcije i paranoje u sovjetskom društvu. Pošto je kao vojni doktor u severnom Kavkazu jedva preživeo tifus, odlučio je da lekarski poziv zameni spisateljskim.

3. Artur Konan Dojl (1859–1930)

Dok je studirao medicinu u Edinburgu, Dojl je radio kao službenik kod Džozefa Bela, pionira forenzike koji je bio čuven po sposobnosti da detaljnim posmatranjem zaključi čime se nepoznata osoba bavi i šta je radila u skorije vreme. Da li vam to zvuči poznato? Da, dr Bel je bio glavna inspiracija za Dojlovog fiktivnog detektiva Šerloka Holmsa.

4. Oliver Vendel Holms (1809–1894)

Holms, otac Vrhovnog suda (čije je prezime potencijalno bilo inspiracija za Šerlokovo), bio je veoma popularan pesnik 19. veka i jedan od osnivača časopisa The Atlantic Monthly. Kao lekar opšte prakse, profesor u medicinskoj školi u Dartmutu i dekan medicinske škole na Harvardu, zalagao se za unapređenje higijene i protivio nadrilekarstvu kao što je homeopatija.

5. Robin Kuk (1940–)

Kuk se decenijama bavio oftalmologijom nakon što su se njegovi medicinski trileri kratkih naslova – među kojima su „Koma“, „Zaraza“ i „Groznica“ – zacementirali na listama bestselera i dobili svoje filmske i serijske adaptacije. Po „Komi“ je 1978. godine snimljen film (koji je režirao Majkl Kričton, glavom i bradom), a 2012. godine je snimljena istoimena mini-serija.

6. Majkl Krajton (1942–2008)

Pisac tehno-trilera, među kojima su „Park iz doba Jure“ i „Andromedin soj“, počeo je da objavljuje fantastiku dok je studirao medicinu na Harvardu. Za razliku od dr Kuka, dr Krajton je po sticanju diplome napustio medicinu zbog svoje prve ljubavi: pisanja.


7. Vilijam Karlos Vilijams (1883–1963)

Vilijams, dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju, možda je najpoznatiji po kratkoj pesmi „This is Just to Say“. Uprkos brojnim književnim poduhvatima, dugo se bavio medicinom, radeći kao načelnik pedijatrije u bolnici u Nju Džersiju od 1924. godine do svoje smrti.

8. Haled Hoseini (1965–)

Ovaj pisac avganistanskog porekla je bio internista dok se prodaja njegovog prvog romana „Lovac na zmajeve“ nije vinula u nebesa.

9. Vilijam Somerset Mom (1874–1965)

Iako se ubrajao među lekare, uspeh prvog romana, koji je napisao dok je studirao medicinu, podstaknuo je Moma da napusti medicinu zarad književnosti. Uprkos oštrim prvim kritikama, Momov roman „Ljudski okovi“ je od objavljivanja 1915. godine bez prekida u štampi.

10. Voker Persi (1916–1990)

Nakon što je diplomirao medicinu na Univerzitetu Kolumbija, Voker je zapatio od tuberkuloze. Čitajući egzistencijalistčku filozofiju tokom svog oporavka, odlučio je da se posveti pisanju. Njegovo najpoznatije delo pod nazivom „Ljubitelj bioskopa“, koje je ovenčano nagradom National Book Award, oslikava njegova filozofska interesovanja.

11. Fransoa Rable (1483–1553)

Francuski satiričar, čiji je nepristojni humor reč „rableovski“ izjednačio sa rečima vrcav i skaredan, časno je stekao svoje znanje o telesnim funkcijama. Bio je kaluđer u zapadnoj Francuskoj, ali je zbog ograničenja naučnih studija napustio manastir kako bi studirao medicinu i kasnije osnovao praksu u Lionu, koji je u to vreme bio stecište intelektualaca.

12. Naval El Sadavi (1931–)

Ova egipatska feministkinja, doktor i psihijatar, napisala je brojna dela posle svog prvog romana, „Memoari jedne doktorice“, objavljenog 1958. godine.

13. Fridrih Šiler (1759–1805)

Šiler je bio vojni hirurg pre nego što je stekao slavu zbog predstava koje su bile revolucionarne po formi i društvenoj kritici. Šubert, Brams i Betoven su Šilerovu poeziju pretočili u muziku. U Betovenovom slučaju to je „Oda radosti“ u Devetoj simfoniji.

14. Artur Šnicler (1862–1931)

Šnicler, čije psihološke drame otkrivaju požudu i umor od sveta u bečkom društvu na prelazu iz 19. u 20. vek, većim delom života se bavio medicinom, naročito psihijatrijom. Filmovi „Širom zatvorenih očiju“ Stenlija Kjubrika i „La Ronde“ Maksa Ofilsa su zasnovani na Šniclerovim delima.

15. Ejbraham Vergeze (1955–)

Vergeze, profesor na Univerzitetu Stanford, nastavlja da piše eseje nakon objavljivanja dva memoara i bestselera „Kapija suza“.

BONUS: PISCI KOJI SU STUDIRALI, ALI NISU ZAVRŠILI MEDICINU

Oliver Goldsmit (1728–1774)

Pisac romana „Vekfildski sveštenik“ okušao se u različitim zanimanjima i proveo nekoliko godina studirajući medicinu u Edinburgu.

Džon Kits (1795–1821)

Iako Kits nikada nije napisao „Odu epruveti“, studirao je medicinu u londonskoj bolnici kao šegrt apotekaru-hirurgu i postao ovlašćeni apotekar. Ipak, poezija je bila njegov omiljeni lek.

Gertruda Stajn (1874–1946)

Pošto ju je mentor Vilijam Džejms pritiskao, Stajnova je upisala medicinsku školu, ali joj je dosadilo i napustila ju je u četvrtoj godini.
 
Autor: Džudit Herman
Izvor: mentalfloss.com