Vesti

14 zanimljivosti o romanu „1984“ koje možda niste znali

26. April 2021
Roman Džordža Orvela iz 1949. godine „1984“, podario nam je mnoštvo opisa distopijskih i opresivnih vladajućih sistema i nadzora, ali čak i ako ste čitali o borbi Vinstona Smita protiv Velikog Brata, postoji nekoliko činjenica, priča i teorija o romanu kojima bi se trebalo bliže pozabaviti.



Malo je falilo da se roman ne zove „1984“.

Pre nego što je knjiga objavljena, Orvel je bio veoma neodlučan. Neko vreme je razmatrao da je nazove „Poslednji čovek u Evropi“.

Džordž Orvel nije mogao da odluči u koju godinu da smesti priču.

Dok svoja strašna predviđanja nije smestio u 1984, Orvel je svoj roman zamišljao u 1980. i 1982. godini.

Pre nego što je u knjizi kritikovao propagandu, Džordž Orvel je radio kao propagandista.

Tokom Drugog svetskog rata, Orvel je radio za BBC. Bavio se smišljanjem i nadgledanjem programa koje su puštali na indijskim kanalima, kako bi tamošnje stanovništvo podstakli na saradnju sa saveznicima i dobrovoljno služenje vojske.

Džordž Orvel je Sobu 101 oblikovao prema kancelariji BBC-a.

Najužasnije mesto u knjizi je Soba 101, mučilište Ministarstva ljubavi gde se žrtve podvrgavaju svojim najgorim košmarima. Čitaoci možda ne znaju da je Orvel ovo jezivo mesto zasnovao na stvarnoj prostoriji.

Dok je radio kao propagandista, Orvel je shvatio da je većina informacija koje je plasirao BBC zahtevala odobrenje Ministarstva informisanja, verovatno u nekoj Sobi 101. Odatle je verovatno potekla inspiracija za ime sobe košmara, koja je u međuvremenu srušena, ali postoji njena gipsana maketa.

Orvela su nadzirali dok je pisao „1984“.

Dvanaest godina pre nego što je objavio „1984“, Orvel je objavio publicističko delo „Put za Vigan“, u kome je istraživao siromaštvo i klasno ugnjetavanje u Engleskoj tridesetih godina prošlog veka. Zbog istraživanja za knjigu „Put za Vigan“, u kojoj su prikazani uslovi rada u rudnicima uglja, i odlazaka na sastanke Komunističke partije, obaveštajna služba je stavila Orvela na listu za nadzor, pod kojim je proveo više od decenije. U zvaničnom dosijeu se pominju Orvelovi „napredni komunistički stavovi“ i „boemski stil odevanja“.

Režim Velikog Brata je inspirisan svetskim vladajućim sistemima.

Orvel se nije ograničio na jednu diktaturu dok je smišljao ugnjetavački režim iz „1984“. Pisac je brojne elemente preuzeo od Sovjetskog saveza, između ostalih i slogan „2+2=5“ iz takozvanog petogodišnjeg plana za nacionalni razvoj, koji je otpočeo 1928. godine (iako je izraz bio u upotrebi decenijama ranije), dok je policija NKVD verovatno inspirisala većinu radnji Policije misli i Ministarstva ljubavi. Uz to, postupanje sa Zločinima misli podseća na Specijalnu višu policiju, japansku policijsku jedinicu koja je tokom Drugog svetskog rata osuđivala nepatriotsko razmišljanje tokom njihovog samoproglašenog „rata misli“.

Lik Džulije je navodno zasnovan na Orvelovoj drugoj supruzi.

Mnogi stručnjaci nagađaju da je Džulija, glavni ženski lik iz knjige i ljubavna partnerka glavnog lika Vinstona, zasnovana na Orvelovoj drugoj ženi, Sonji Braunel. Međutim, ovo nije nimalo laskavo poređenje. Orvel opisuje Džuliju kao „buntovnicu od struka na dole“, a Vinston je naposletku izdao kako bi bio oslobođen.

Orvel je bolovao od tuberkuloze dok je pisao „1984“.

Većina bi zbog prehlade uzela nedelju dana bolovanja, ali Orvel nije dozvolio da ga 1947. godine borba sa tuberkulozom odvrati od pisanja novog romana. Posle boravka u bolnici nastavio je da radi – i navodno je kolabirao po završetku drugog rukopisa.

Jedan od prevoda knjige nije „shvatio“ uvodnu rečenicu.

Iako je uobičajeno da se prevođenjem tekst izmeni, izvorna italijanska verzija romana je značajno ublažila zloglasni ton iz čuvene uvodne rečenice: „Bio je vedar i hladan aprilski dan, na časovnicima je izbijalo trinaest“.

Nepoznati prevodilac je preveo rečenicu kao: „...na časovnicima je izbijalo jedan“, očigledno nesvestan da je Orvel namerno ubacio čas koji ne postoji na većini analognih satova. Pošto su u Italiji satovi sa dvadesetčetvoročasovnim formatom bili uobičajeni, Orvelov izvorni čas izgleda nije bio zanimljiv prevodiocu.

Džordž Orvel se umalo utopio dok je radio na romanu.

Većinu romana Orvel je napisao u Džuri u Škotskoj, gde je bio najproduktivniji. Ali čak i u tom okruženju je imao periode prokrastinacije – što bi ponekad bilo naročito katastrofalno. Jednog letnjeg dana 1947. pravio je pauzu u pisanju i poveo je sina i nećake na izlet čamcem u obližnji zaliv Korivrekan. Tokom putovanja se porodični čamac neočekivano prevrnuo, i svi su završili u moru bez prsluka za spasavanje. Na sreću, svi su preživeli, ali je ovaj događaj dodatno narušio Orvelovo već osetljivo zdravlje.

Džordž Orvel je preminuo samo sedam meseci nakon objavljivanja romana.

Iako je Orvel bio uspešan kao voditelj, novinar, pisac i tvorac „Životinjske farme“, nažalost nikada nije posvedočio neverovatnom uticaju koji je njegovo najpopularnije delo imalo na svet. Orvel je preminuo 21. januara 1950. od posledica tuberkuloze.

„1984“ je omiljeni roman brojnih poznatih ličnosti.

Stiven King i zvezda Igre prestola, Kit Herington, naveli su da se roman nalazi među njihovim omiljenih knjigama.

Dejvid Bouvi je želeo da od knjige napravi mjuzikl.

Još jedan obožavalac romana je bio Dejvid Bouvi, koji je želeo da knjigu pretvori u mjuzikl sredinom sedamdesetih godina. Nažalost, Orvelova udovica nije dala dozvolu za projekat, ali je Bouvi ipak napisao neke numere za njega.

Roman „1984“ je već javna svojina u pojedinim državama.

Orvelov roman sme javno da se objavljuje u Kanadi, Australiji, Argentini, Južnoj Africi i Omanu. Knjiga je ove godine postala dostupna javnosti u 28 država Evropske unije, kao i u Rusiji. U Americi će se to desiti 2044. godine.

Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Đorđe Radusin