BAŠTOVANSKI DNEVNIK knjiga 1

BAŠTOVANSKI DNEVNIK knjiga 1

Stevan Krstec Starčinski

Izdavač: Kreativna radionica Balkan

Žanr: Udžbenici i priručnici, Hrana i piće

Redovna cena: 275,00 din

Sa popustom i do: 222,75 din (ušteda: 52,25 din)

UVOD

Srbija je lepa zemlja koja ima na hiljade i hiljade hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta. Iz nebrojenih i nerazumljivih razloga te plodne površine su zaparložene. Srbija je takođe zemlja koja ima preko milion nezaposlenih a i veliki broj zaposlenih koji su ispod minimalca ili platu nisu dobili više meseci. U Srbiji ima na hiljade seoskih domaćinstava u kojima niko ne živi sa okućnicama na kojima umesto povrća raste korov.

Da li sve to, može da se promeni?

Naravno da može!

Ovde nije u pitanju državna agrarna politika ovde je u pitanju inicijativa pojedinca, građanina. U zemlji u kojoj je pijaca mnogo skuplja, ne samo u odnosu na zemlje regiona, već i evropske zemlje postavlja se pitanje zašto građani nemaju želju da svoj život promene, obogate, doprinesu sebi i svojoj zemlji. Zar nije Kenedi svojevremeno poručio Amerikancima (parafraziram): Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, nego se zapitajte šta vi možete da uradite za nju. Rešenje u Srbiji nam je takoreći ispred nosa. Da li je perspektiva beskonačno čekanje na birou rada ili obijanje šaltera socijalnih službi za kakvu takvu pomoć bolja od preuzimanja inicijative i sopstvenim radom doprinositi svom boljem životu. Ili, da li nam je mala plata izgovor da svakodnevno bogoradimo i kukamo kako nemamo od čega da deci kupimo najosnovnije namirnice!?

U okolini velikih gradova ima mnogo obradivih površina koje vlasnici iz raznih razloga ne mogu da obrađuju. Renta na korišćenje ove zemlje bila bi skoro simbolična ako bi se neko odlučio da se pozabavi njom, kultiviše je, posadi voćnjak ili počne sitan baštovanski, takoreći kućni, posao. Kućni – za potrebe domaćinstva ne za iznošenje viškova na zelenu pijacu, no, a zašto da ne i to. Upućeni tvrde da se dinar uložen u baštovanstvo može desetostruko vratiti. Na par ari može da se zaseje desetak kultura i da se tokom sezone zaboravi na odlazak na pijacu po: crni i beli luk, krompir, paradajz, blitvu, crvenu rotkvicu, tikvice, šargarepu, peršun, grašak, boraniju... Višak proizvedenog može da se podeli sa prijateljima ili ostavi u zamrzivač ili pak preradi u zimnicu. Ako se doista dinar uložen u baštovanstvo desetostruko isplati, onda što ne bi izveli malu računicu šta je sve i koliko novca potrebno da bi se bavili ovim nadasve zanimljivim, zdravim i korisnim hobijem.

Osnovni alat za obradu manjih površina je: ašov, motika, grabulja i eventualno, ali i ne nužno lopata i vile. Cena svih pet alatki, novih sa držalicama, ne prelazi 2500.00 dinara. Za seme ili rasad za povrće koje smo gore u tekstu naveli nije potrebno odvojiti više od 4000.00 dinara. Godinama je kesica semena 30.00 dinara, 10 kg semenskog krompira oko 800.00 dinara, crnog luka - 1 kg arpadžika 250.00 dinara, ½ kg graška 300.00 dinara, 1 kg belog luka oko 600.00 dinara, rasad paradajza 30.00 dinara po komadu, rasad paprike 10.00 dinara po komadu...

Dakle za početno ulaganje potrebno je oko 6500.00 dinara, dobra volja i želja i rezultati neće izostati. Naravno ovde ne računamo hemikalije. Hemikalije brišemo iz troškovnika jer se kod organski gajenog voća i povrća one isključuju. To što ćemo ušparati popriličnu sumu novca koju bi odvojili za hemikalije je najmanja ušteda. Najveća ušteda je što će se proizvesti zdravo voće i povrće, možda na oko ne baš najlepše, ali, koga za to briga kada je zdravo, ukusno i pre svega prirodno.

Ne treba zanemariti ni zdravstveni aspekt bavljenja baštovanstvom. Urbani život (računari, televizija) utiču na naš vid. Boravak u zelenilu odmoriće i oporaviti umorne oči. Boravak na svežem vazduhu neprocenjivo će uticati na sve vitalne organe kojima je kiseonik posle boravka u veštačkim kancelarijskim uslovima preko potreban. Čupkanje trave kod organskog gajenja povrća ne samo da će smanjiti stres nego ga i izlečiti već posle jedne sezone koja traje od ranog proleća do kasne jeseni.

Zdrava organska hrana koja se ovom prilikom može proizvesti iznenadiće organizam. Po prvi put deca mogu osetiti miris i ukus „pravog“ paradajza toliko različit od kupovnog iz supermarketa koji je neprirodnog ukusa. Zamislite zelenu salatu koja hrska pod zubima a prisetite se one ogromne, prelepe iz supermarketa koju dok jedete imate utisak da žvaćete najlon kesu. U trci za većom zaradom veliki proizvođači ne mare za zdravlje konzumenata njihovih proizvoda. Besomučno ih prskaju hemikalijama kako bi dobili što lepši, veći i zreliji plod pre vremena koje zahtevaju prirodni procesi. Svi ti otrovi se talože u organizmu i izazivaju niz opakih bolesti koje uglavnom imaju tragičan ishod.

Cilj ovih knjiga, od kojih je ova tek prva, je da vam predoči iz prve ruke da se uz malo ulaganja i malo dobre volje i želje može poprilično uraditi. Glavni junaci su Dragana i Stevan, koji su u zimu 2012. godine ušli u porodični zapušten plac i rešili da stvar uzmu u svoje ruke i sve iz korena promene. 

nav-id:

Kategorija:

Broj strana:

Pismo:

Povez:

Format:

A104532

Knjige

107

Latinica

Mek

13x20 cm

Artikal nema komentare

Artikli na akciji

825,00 din 668,25 din

369,00 din 332,00 din

880,00 din 712,80 din

2.074,00 din

1.713,05 din

Ušteda: 360,95 din

Od istog autora