Demencije: neuropsihijatrijski simptomi

Iz predgovora
Naziv bihevioralni i psihološki simptomi demencije (BPSD) je usvojen od strane International Psychogeriatric Association (IPA) 1996 godine na konferenciji posvećenoj ovom problemu: Consensus Conference on the Behavioral Disturbances of Dementia (International Psychogeriatric Association, 2002) ali nije univerzalno prihvaćen. U literaturi se još sreće i termin neuropsihijatrijski simptomi demencije (NPS) (Lyketsos et al, 2011). Konsenzus grupa se sastojala od oko 60 eksperata iz 16 zemalja i zaključila da naziv bihevioralni poremećaj treba zameniti terminom behavioral and psychological symptoms of dementia (BPSD), koji se definiše kao: simptomi poremećene percepcije, sadržaja misli, raspoloženja ili ponašanja koji se često javljaju kod bolesnika sa demencijom (Finkel, Burns, 1999). Naziv BPSD se u većini literature odomaćio pa ga i mi koristimo radi veće jasnoće u alternativi takođe sa široko korišćenim terminom neuropsihijatrijski simptomi demencije.

Demencija je sindrom koji se javlja u većem broju bolesti (više od 200) koji je u nekim bolestima jedini vid ispoljavanja, u nekima samo deo promena koje mogu da zahvataju i druge moždane funkcije i/ili ekstraneuralna tkiva i organe (Pavlović, 2008). Demencija se definiše kao stečeni gubitak kognitivnih sposobnosti u dve ili više oblasti viših kortikalnih funkcija praćen poremećajima ponašanja, emocija i narušenim aktivnostima svakodnevnog života (Cummings, Benson, 1992).