Unutrašnje inostranstvo

Koliko romantičari žele svet videti umetničkim očima, toliko žele i samu umetnost da sačuvaju od trivijalnih uticaja realnosti i svakodnevnice. Zato se i forsira ideja o povlačenju u sebe koja međutim i ne znači bežanje od stvarnosti jer to nije, bez obzira na sve predrasude, manir romantizma. Umetnik „proizvodi“ svet jer želi ga razumeti, pomiriti, a samim tim i promeniti. Zato je za romantičare umetnost jedinstvena sila koja povezuje sve domene ljudske produkcije, bilo da se radi o duhovnom ili pak prirodnom saznanju. Međutim, već romantičari uviđaju da sa ovom „izvornom“ produkcijom postoji problem jer ova sila stvaranja može isto tako biti i razarajuća. Kao da su i oni sami bili svesni da su otkrili domen ljudske prirode koji će fatalno izmeniti njegov način života, ali će i promeniti svet oko sebe. Bilo da se radi o sili, energiji, volji, kako god to nazvali, moć proizvodnje postaje dominanta u svetu u kome žive romantičari i to je verovatno i najbitnija spona koja postoji između romantizma i današnjeg vremena. Moć proizvodnje od romantizma pa nadalje postaće strategija ubrzanog razvoja sveta, ali teško da u njoj možemo naći romantičarske intencije, osim dijagnoze i straha, opravdanog, da će se ova moć pretvoriti u nešto drugo i suprotno od umetničke produkcije. Koliko romantičarima duguju Šopenhauer, Niče, Marks, Hajdeger i mnogi drugi – kada je filozofija u pitanju – može se uvideti ukoliko razvidimo samo neke njihove osnovne pojmove. A koliko možemo naučiti od njih u razumevanju našeg sveta danas – o tome govori knjiga Dragana Proleta sa svim fasetama uvida u romantizam. Problemi i pitanja romantizma su i te kako i danas aktuelni, a knjiga Unutrašnje inostranstvo filozofa Dragana Proleta nam može pomoći da stignemo i do nekih odgovora.

– Zlatko Jelisavac, „Savremenost romantizma“, Polja 484, Novi Sad 2013.