Novi roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija predstavlja uzbudljivu i promišljenu priču o dva istorijska vremena i o junacima smeštenim u prostoru između dva identiteta. Istorijska vremena romana Hamam Balkanija jesu XVI vek i naše vreme, dok su junaci ove snažne proze u kojoj se lične drame pretapaju sa dramatičnim istorijskim događajima Mehmed-paša Sokolović i kodža Mimar Sinan, Sulejman Veličanstveni i veliki vezir Rustem-paša, ali i u našem vremenu slavni turski pisac Orhan Pamuk i Vla­dislav Bajac, Alberto Mangel i Alen Ginzberg, Lenard Koen i Sjon, Alan Stivel i vođa ETA Raul T., Čedomil Veljačić i Geri Snajder... Komponovan tako da se u nje­mu naizmenično smenjuju XVI vek i naše vreme, ćirilična i latinična poglavlja, roman Vladislava Bajca je izvrsno napisana proza o identitetu i o dvojstvima koji se otvaraju u njegovim istorijskim junacima i u izmišljenim junacima sa stvarnim imenima. To se pogotovu vidi u sudbini Mehmed-paše Sokolovića čija je drama identiteta između ve­likog vezira i nekadašnjeg mladog monaha Baja Sokolovića, Srbije i Turske, hrišćan­stva i islama, dužnosti i intime, istorije i privatnosti. Pripovedanje Vladislava Bajca predstavlja iznutra ovu podvojenost, pokazujući njene primere i na upečatljivim i slavnim savremenim sudbinama. U ovom romanu ne susreću se samo dva sveta, već ono što je mnogo teže – dva sveta u jednom te istom čoveku. Ali se ovde na izuzetan način susreću i dva grada – Istanbul i Beograd.