U našoj prošlosti ima uopšte mnogo tamnih i nejasnih mesta, ali kao da ni na jednom polju nismo tako oskudni podacima kao o srpskim srednjovekovnim gradovima, trgovačkim centrima i putevima; štaviše, za neke od njih nije ni do sad pouzdano utvrđeno mesto, gde su bili. U ovom je pogledu osobito oskudan srednji vek, baš doba najvećeg napretka kod našeg naroda, u svakom pa i u trgovačkom pogledu. Iako je Balkansko poluostrvo na svom jugu imalo jednu od najkulturnijih zemalja, Grčku, ipak je sve do dolaska Rimljana najveći deo njegov pokrivala tama. Tek sa dolaskom Rimljana na Balk. poluostrvo unosi se svetlost u ovu tamu. Kao svugde po osvojenim zemljama, tako i ovde Rimljani sagradiše puteve, kojima se kretahu njihove vojske i prodiraše rimska kultura u sve krajeve poluostrva. Seoba naroda menja lice Balk. poluostrvu. Nesta klasičnih naroda i njihove kulture, gradovi propadoše, putevi se napustiše. Zagorje i Primorje življahu svakad manje ili više zasebnim političkim životom. Ali srećom dok u političkom životu srpski narod beše ovako podeljen, u kulturnom pogledu činjaše on uglavnom celinu. Prilike su bile takve, da se moglo stvoriti ovo jedinstvo. Ispitamo li veze našeg naroda sa tadašnjim susednim državama, zapazićemo ovo. Vizantija, kao i ranije Grčka, okrenuta svojim težnjama poglavito Istoku, nije nikad imala jakih trgovačkih veza sa srpskim zemljama. S Ugarskom Srbi su imali vrlo neznatnih veza opet najviše političkih. Primorje najpre posta posrednik trgovačkih veza između Italije i balkanskih zemalja, a posle se i samo uzdiže kulturom na prvo mesto među srpskim zemljama i postade u mnogom samostalan centar. Ono preduze svekoliku srpsku trgovinu u svoje ruke; ono beše tvorac tadašnjeg kulturnog jedinstva srpskog. Trgovački saobraćaj, koji poticaše iz primorskih gradova beše tako jak, da je savlađivao sve prirodne smetnje i prolazio putevima, koji često ne behu drugo do planinske staze i putanje u tesnacima.
Besplatna isporuka 
Artikal nema komentare